gototopgototop
ENG




  O nama
  Projekti
  Usluge
  Socijalno stanovanje u
  zaštićenim uslovima
  Publikacije
  Vesti
  Podrška i partnerstvo
  Foto galerija
  Video galerija
  Linkovi
  Kontakt
20.11.2015 - HC UČESTVOVAO NA 14. EVROPSKOM SASTANKU LJUDI SA ISKUSTVOM SIROMAŠTVA

EAPN icoU Briselu je 19. i 20. Novembra 2015. Održan 14. Evropski sastanak ljudi sa iskustvom siromaštva u organizaciji Evropske mreže protiv siromaštva (EAPN) uz podršku EU Komisije i Luksemburga, države koja trenutno predsedava Savetom Evropske Unije pod imenom „Socijalni standardi u EU: Strateški dijalog predstavnika Komisije i ljudi sa iskustvom siromaštva na temu Evropske socijalne sigurnosti/zaštite za sve(dokumenta Evropske Komisije koji je u pripremi).

Ispred Mreže protiv siromaštva – Srbija na sastanku je učestvovala četvoročlana delegacija – Milica Petrović iz organizacije Romani Cikna iz Kruševca, Ljubica Džakula iz beogradske organizacije Grupa 484, Miroslav Ristić, korisnik i član domaćinske porodice u okviru Socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima u Nišu i Milena Timotijević iz Hausing centra.

Četrnesti evropski sastanak ljudi sa iskustvom siromaštva imao je za cilj da omogući konsultacije između Evropske Komisije i ljudi sa neposrednim iskustvom siromaštva i da osnaži njihovu participaciju u formulisanju evropskih politika koje se njih tiču. Namera organizatora bila je da razmenjene informacije i zaključci postignuti na ovogodišnjem sastanku budu prilog za formulisanje aktuelnih socijalnih politika i ciljeva u Evropi, a posebno za Godišnju konvenciju evropske platforme protiv siromaštva i socijalnog isključivanja koja se planira u proleće 2016. godine, kao i za dokument koji trenutno priprema Evropska Komisija, a koji bi trebalo da podstakne dodatne napore da se smanje siromaštvo i socijalna isključenost na nivou EU.

Pored konsultacija evropski sastanak ljudi sa iskustvom siromaštva imao je za cilj da omogućivši prostor delegacijama ljudi sa neposrednim iskustvom siromaštva da razmene svoje priče o tome kakvo je njihovo iskustvo, na koji način se oni bore protiv siromaštva i kakva su njihova očekivanja od vlasti i institucija – i osnaži te ljude na njihovom putu ka aktivizmu. Prepoznajući ekspertizu ljudi sa ličnim iskustvom siromaštva i značaj njihovog rada u postizanju socijalnog uključivanja ovi sastanci imaju cilj da neguju međusobnu razmenu, učenje i solidarnost između grupa sa različitim iskustvima siromaštva širom Evrope i stvaraju mogućnost za zajedničke projekte.

Na konferenciji je učestvovalo oko 150 učesnika – 30 četvoročlanih nacionalnih delegacija, vise predstavnika razlicitih evropskih politickih institucija, novinara, studenata i organizatora.

U mnoštvu glasova iz različitih država čuli su se slični stavovi koji se mogu sumirati kroz sledeće poruke koje ujedno predstavljaju i zaključke konferencije:

  • želimo da se uvaži naša perspektiva i naša ekspertiza vezana za siromaštvo, zato su važni ovakvi sastanci i participativni pristup uopšte. želimo da budemo punopravni građani bez obzira na prihode, da učestvujemo u političkom životu i oblikovanju društva u kom živimo;

  • želimo adekvatno i dostupno stanovanje za sve zato jer znamo da je ono među osnovnim preduslovima dugoročnog i održivog socijalnog uključivanja;

  • želimo inkluzivno tržište rada dovoljno otvoreno i fleksibilno da omogući svim radno sposobnim ljudima da zarade za život, ali znamo i da zaposlenje nije dovoljno kako bi se izašlo iz siromaštva jer mnogi siromašni imaju premala primanja kako bi se održali iznad linije siromaštva, stoga

  • želimo pan-evropska pravila koja će obezbediti da minimalni prihod održi ljude iznad linije siromaštva;

  • želimo besplatan pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti za sve;

  • želimo promene u ekonomskim politikama, dosta sa merama štednje koje najveći deo tereta ekonomske krize prenose na najsiromašnije.

Moto konferencije bio je da nam je potrebna socijalno koherentnija Evropa, socijalno pravednija Evropa a neki od najzanimljivih komentara koji su se mogli čuti bili su (parafrazirano):

Siromaštvo je političko pitanje i to pitanje pre svega preraspodele svetskog bogatstva. Jako su nam važne izmene poreske politike u pravcu progresivnog oporezivanja, kao i druga konkretna rešenja koja bi na sistemski način preuredila pravila društvene redistribucije i smanjila rastuću dubinu socijalnog jaza, odnosno razlike u socioekonomskom položaju među različitim slojevima.“

„Objektivno iskustvo siromaštva prati i niz ličnih psiholoških procesa (gubitka samopouzdanja, samoizolacije, gubitka sigurnosti u sopstvene kapacitete) što je potrebno osvestiti. Važno je istražiti i uvažiti te psihološke i lične šeme iskustva siromaštva, kako bismo ga bolje razumeli, a posebno kada planiramo i oblikujemo politike i usluge podrške za ljude sa iskustvom siromaštva jer od toga zavisi uspeh i dugoročnost rezultata podrške.“

Ljudi sa iskustvom siromaštva osećaju se nevidljivim, jer je lako da se njihov glas ne čuje. Konzervativci i desničari tvrde da siromaštvo ne postoji, zato što je tako lako ignorisati nas, nema nikakvih reperkusija.“

„U više zemalja gde se beskućništvo statistički prati u poslednjim godinama zabeležen je porast beskućništva među mladim ljudima. Zbog toga neophodno je posebnu pažnju posvetiti siromaštvu mladih.“

„U većinskom delu populacije vrlo je uvreženo stanovište da su siromašni sami krivi za svoje siromaštvo – da je to njihov izbor, da su lenji ili iz drugog razloga sami odgovorni za teškoće sa kojima su suočeni. Ovakav diskurs „okrivljavanja žrtve“ izrazito loše utiče na mogućnost izlaska iz siromaštva jer depopularizuje politike i projekte koji mogu biti od pomoći.“

„Potrebna nam je suštinska demokratizacija institucija, to znači da one u svoj rad, u proces donošenja odluka zaista suštinski uključe građane. Ovo je posebno tema u mladim demokratijama i zemljama koje su nedavno stupile u EU u kojima su često zarad dinamike procesa pristupanja zakoni donošeni bez ikakve javne rasprave pa je planiranje uvek samo sa vrha ka dnu. To ljude dalje otuđuje od institucija,a politike čini nefikasnim.“

„U Danskoj je urađena cost benefit analiza programa socijalnog stanovanja, specifično modela Housing First, koji je namenjen najugroženijima odnosno beskućnicima i koji se smatra izrazito skupom uslugom zato što je korišćenje stana praćeno i dodatnim uslugama podrške socijalnog radnika. Analize su pokazale da iako je projekat inicijalno skup isplati se već posle dve, tri godine ukoliko se uporedi sa troškovima lečenja, socijalne pomoći, angažmana policije i drugih službi koji postoje u slučaju da jedno lice ne dobije smeštaj i ostane da živi bez krova nad glavom.“

„Argument da je na nivou Evrope teško postići koncenzus te da je zbog toga teško sprovesti zajedničke socijalne politike - ne stoji. Toliko puta do sada smo videli kako se odluke koje se tiču vojske, bezbednosti, saobraćaja donose lako i sprovode brzo. Na primer pravilo sa paljenjem svetla na kolima bez obzira da li je dan ili noć – ta odluka je sprovedena brzinom svetlosti iako je to npr u Grčkoj potpuno nepotrebno. Dakle pitanje borbe protiv siromaštva je pitanje političke volje.“

 
wha2014Â
lista
 
hc tweet
 
Facebook Badge
 
yt-button
 
tenderi-ico
Â
hck ico
Â
WHA-14-15-Banner
Â
IPA2012
baner pomoc poplave srp
 Sagradimodom
pairs logo
 
kirs logo srp
 
alt
 
alt
 
alt
 
Vodic
 
Publikacija
 
Licne price